избе́лети
избелети
Лема
избелети
Извор
том 2, стр. 355, редослед 12
- —
ијек. избијѐљети, сврш постати бео.
— Црни капут толико је био смешан над тим избелелим хлачама.
Фразе
избелеше ми очи обневидео сам (нпр. од дугог читања). — Ко ће да броји даље, избелеше им очи бројећи. Срем. сврш. учинити да што буде бело. — Избелила сам косу сузама. Кост. Л. Видио је у врту ... дрвеће избијељено од кише.
~ очи изненадити се, зинути од чуда. — Кад му споменула »посао« избијели барба Фран на њу очи. Драж.; ~ зубе показати зубе, искезити зубе. — Грк избијели зубе на прокуратора. Шен. нзбељи́вати, -ѐљује̄м, ијек. избјељи́вати несврш. и уч. према избелити.
Изворни текст (OCR)
избе́лети, -лӣм, ијек. избијѐљети, сврш. постати бео. — Црни капут толико је био смешан над тим избелелим хлачама. Црњ.