избе́чити

избечити

Лема

избечити

Извор

том 2, стр. 355, редослед 19

1.
широко отворити (очи), избуљити, извалити, разрогачити (очи).
— Смаил избечио у ме огромне црне очи.
Јевт.
Дјеца из кута избечила очи.
Кал.
2.
искривити (лице).
— Бол је избечила лица.
Михољ.
Као блатњаво лишће шушти шапат служавки шћућурених уз избечен зид.
Каш.

Пододреднице

~ се

(на коrа) 1. погледати широко отворених очију. — Опростите! — избечи се на мене госпођа у зеленој хаљини. Вел. Деловођина жена ... појави се на вратима и избечи се на Ђурђа. Ћос. Д. фиr. Избечили се часовници с високих звоника. К(а!. 2. добити уморан, изморен изглед лица, ислабети у лицу. — Младић се просто избечио од јурњаве дању и седничења ноћу. Дав

(на коrа) погледати широко отворених очију.добити уморан, изморен изглед лица, ислабети у лицу.

Изворни текст (OCR)

избе́чити, ѝзбе̄чӣм сврш. 1. широко отворити (очи), избуљити, извалити, разрогачити (очи). — Смаил избечио у ме огромне црне очи. Јевт. Дјеца из кута избечила очи. Кал. 2. искривити (лице). — Бол је  избечила лица. Михољ. фиг. Као блатњаво лишће шушти шапат служавки шћућурених уз избечен зид. Каш.