избру́сити
избрусити
Лема
избрусити
Извор
том 2, стр. 360, редослед 12
- 1.
свршити брушење.
- 2.
брусећи учинити оштрим, наоштрити.
— Ону стару сјекиру мало очеличи, добро је избруси па хајд с њом на вашар.
Зрака сунца ... се окрзне о избрушену косу или мотику.
- 3.
фиг. учинити читким, јасним, изразитим.
— Мелодиозно изграђене, избрушене ријечи у узвишеној су међусобној слаткој хармонији.
- 4.
фиг. изгрдити, истсовати, изружити.
— Јавно мнење га тако грозно избруси и изгрди да човек ... није цео дан излазио у кафану.
А, избрусићу ја њега добро!
— рече начелник. лшш.
Пододреднице
фиг. а. постати бољим, зрелијим, добити, стећи умешност, вештину у чему, обогатити знање, искуство. — Баш аграрна реформа била је у Русији онај камен кушње на коме се избрусила сва дубока социјална дијалектика руске публицистике. КР 1924. Ето, тако се омладина Лике избруси, као камен о камен. Дед. В. б. постати проницљив, изоштрити се. — Када човјек одушевљено служи својој домовини, избруси му се не само ум него и вид. Кум
Изворни текст (OCR)
избру́сити, ѝзбрӯсӣм сврш. 1. свршити брушење. 2. брусећи учинити оштрим, наоштрити. — Ону стару сјекиру мало очеличи, добро је избруси па хајд с њом на вашар. Ивак. Зрака сунца ... се окрзне о избрушену косу или мотику. Ад. 3. фиг. учинити читким, јасним, изразитим. — Мелодиозно изграђене, избрушене ријечи у узвишеној су међусобној слаткој хармонији. Цар Е. 4. фиг. изгрдити, истсовати, изружити. — Јавно мнење га тако грозно избруси и изгрди да човек ... није цео дан излазио у кафану. Дом. А, избрусићу ја њега добро! — рече начелник. лшш.