Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

избу́бати

сврштом 2, стр. 360

избу́бати

избубати

Лема

избубати

Извор

том 2, стр. 360, редослед 15

  1. 1.

    изударати, истући, избити.

    — Избуба га шакама у име наплате за возарину.
    Креш.
  2. 2.

    фиг. механички, папагајски научити напамет, набубати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Већина је из грдног страха пред профресором старала се да математику избуба просто напамет.
    Марк. Св.
Изворни текст (OCR)
избу́бати, ѝзбӯба̄м сврш. 1. изударати, истући, избити. — Избуба га шакама у име наплате за возарину. Креш. 2. фиг. механички, папагајски научити напамет, набубати. — Већина је из грдног страха пред профресором старала се да математику избуба просто напамет. Марк. Св.