избу́љити
избуљити
Лема
избуљити
Извор
том 2, стр. 361, редослед 5
- —
широко отворити, исколачити, избељити (о очима).
— на мене.
Шта си избуљио очи као бик, Знам да су ту хиљаде избуљиле сада очи мислиш да те се неко плаши? Чол. фиг. Збијене куће с избуљеним прозорима нагомилаше се одједном испред њих.
Пододреднице
исколачити очи, гледати широко отворивши очи. — Он врати очи на ДадV, па се готово избуљио како је гледао. Вукић
Изворни текст (OCR)
избу́љити, ѝзбӯљӣм сврш. широко отворити, исколачити, избељити (о очима). — Знам да су ту хиљаде избуљиле сада очи на мене. Јурк. Шта си избуљио очи као бик, мислиш да те се неко плаши? Чол. фиг. Збијене куће с избуљеним прозорима нагомилаше се одједном испред њих. Лал.