Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ѝзбљувак

мтом 2, стр. 357

ѝзбљувак

избљувак

Лема

избљувак

Извор

том 2, стр. 357, редослед 28

  1. 1.

    (ген. мн. ѝзбљува̄ка̄) оно што се у један мах избљује.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Немајући при руци комад вате, Саша обриса избљувак крајем своје болесничке рекле.
    Дав.
  2. 2.

    фиг. разr. гадна, ружна реч. Бак. Реч.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
Изворни текст (OCR)
ѝзбљувак, -ӯвка м (ген. мн. ѝзбљува̄ка̄) 1. оно што се у један мах избљује. — Немајући при руци комад вате, Саша обриса избљувак крајем своје болесничке рекле. Дав. 2. фиг. разr. гадна, ружна реч. Бак. Реч.