избљу̀вати
избљувати
Лема
избљувати
Извор
том 2, стр. 357, редослед 29
- 1.
избацити из желуца кроз уста непробављену храну.
— Почнем повраћати, црева да избљујем.
Да ви не стигосте, избљувао би он свој добитак.
- 2.а.
фиг. рећи, изговорити(ружне речи, псовке, клетве и сл.).
— Кад јој се син вратио из шуме, стара је на њега избљувала толико отрова.
Много тога је измислио, избљувао и насјекао против нас. Ков.
- 2.б.
избацити из себе у већој количини.
— Крчме се поотвараше и избљуваше потоке зелених униформи.
Пододреднице
упрљати се, умрљати се бљувањем
Изворни текст (OCR)
избљу̀вати, ѝзбљује̄м сврш. 1. избацити из желуца кроз уста непробављену храну. — Почнем повраћати, црева да избљујем. Моск. фиг. Да ви не стигосте, избљувао би он свој добитак. Вел. 2. фиг. а. рећи, изговорити(ружне речи, псовке, клетве и сл.). — Кад јој се син вратио из шуме, стара је на њега избљувала толико отрова. Лал. Много тога је измислио, избљувао и насјекао против нас. Ков. А. б. избацити из себе у већој количини. — Крчме се поотвараше и избљуваше потоке зелених униформи. Лал.