Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ѝзвадити

сврштом 2, стр. 361

ѝзвадити

извадити

Лема

извадити

Извор

том 2, стр. 361, редослед 16

  1. 1.а.

    изнети откуд на видело, извући из унутрашњости чега: ~ рубље из ормара.

  2. 1.б.

    извести.

    — Па извади Турке из тамнице.
    НП Вук
  3. 1.в.

    извући, ишчупати што је утврђено, учвршћено: ~ зуб.

    — Тешко јој као да си јој џигерице извадио.
    О-А
  4. 2.

    фиг. отети, ослободити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Данас нема старога Филипа крижара да слатку Анђелију извади из мојих ноката.
    Шен.
  5. 3.

    добити као накнаду.

    — Ђорђе ... продаде све! Извадише неких стотињак дуката и дођоше ... у Београд.
    Лаз. Л.
    Па, ето, шта је изникло! Та није ни лукац, већ арпаџик. Нећу ни семена извадити.
    Змај
  6. 4.

    прибавити, добити на лични захтев од какве службене, званичне установе: ~ уверење, ~ потврду, ~ путну исправу.

Фразе

баш сте ми из уста извадили ! баш сам хтео рећи; ~ (коме) душу, живот убити (кога); ~ кога из школе прекинути чије школовање; ~ из ветра измислити. — Што знам, нисам из вјетра извадио нити измислио. Бен.; ~ крваву сабљу завадити се; ~ мрљу уклонити, очистити; ~ новац (нпр. из штедионице) подићи, узети новац; ~ очи а) ослепити кога; б) оштро изгрдити, испсовати кога. — Онај газда ће ми очи извадити. Мат.; ~ реч из грла проговорити, прословити, изустити. — Куме! ... једва из грча грла извадио Здравко реч.
Рад. Д.

Пододреднице

~ се

1. повр. — Сама му се сабља извадила. НП Вук. 2. необ. добити неко звање, постати нешто. — Оженио се кад се извадио за мајстора. Шапч

повр.необ. добити неко звање, постати нешто.
Изворни текст (OCR)
ѝзвадити, -Ӣм сврш. 1. а. изнети откуд на видело, извући из унутрашњости чега: ~ рубље из ормара. б. извести. — Па извади Турке из тамнице. НП Вук. в. извући, ишчупати што је утврђено, учвршћено: ~ зуб. — Тешко јој као да си јој џигерице извадио. О-А. 2. фиг. отети, ослободити. — Данас нема старога Филипа крижара да слатку Анђелију извади из мојих ноката. Шен. 3. добити као накнаду. — Ђорђе ... продаде све! Извадише неких стотињак дуката и дођоше ... у Београд. Лаз. Л. Па, ето, шта је изникло! Та није ни лукац, већ арпаџик. Нећу ни семена извадити. Змај. 4. прибавити, добити на лични захтев од какве службене, званичне установе: ~ уверење, ~ потврду, ~ путну исправу.