изва́лити
извалити
Лема
извалити
Извор
том 2, стр. 362, редослед 2
- 1.
ишчупати, истргнути из тла или др. и преврнути, претурити на страну.
— На једном узвишеном мјесту ... стоје два-три изваљена камена.
По који пут је ветар тако снажан да воћку извали из корена.
Сваки извали уздах као гром.
- 2.а.
истурити, управити куд.
— На пенџер је главу извалио и очима црним забијелио.
Дијете љуто, па истом извали ноге испод себе, преврће, лупа што спопане.
- 2.б.
избуљити, избечити, разрогачити (очи); отворити, разјапити.
— Извали Пепић очи као кухан
Матош. Перушина је извалио усне па зја сад у Американца
- 3.а.
рећи што непромишљено, неспретно (нпр. какву глупост), бубнути; изговорити уопште.
vulgar— Али се одмах угризе за усне поћутјевши да је извалио немалену будалаштину. Цар
- 3.е.
Група сељака је ћутала као да не може ниједан да извали иједну ријеч. Поп. Ј.
- 3.б.
ударити, одаламити.
— Он извали на првоме до себе такву мерабу ћушку да се овај само заљуља.
- 4.
непрел. изићи одакле у великој маси.
— Пошто Лука на утрину равну стигне], дотле чета из села извали.
- 5.
фиr. излећи.
— Она Славонка има већу цијену која више порода извали.
Пододреднице
1. а. лећи, опружити се. — Младен ... насмеја се и послушно се извали на кревет. Лаз. Л. Наја изишао пред кућу, запалио своју симсију па се извалио колико је дуг. Глиш. б. фиг. умрети. — Могу живјети још дуго, а могу се изненада извалити. Новак. 2. а. извалити (3); извући се, изаћи с муком или лагано. — Извалили се они из камењара одрпани и надимљени. Кал. б. фиг. појавити се, помолити се. — Из оне бијеле и румене магле извали се сунце. Маж. Ф. Из тутњаве се извале вучје очи, а сјајан, кратак влак излети са замахом У постају. Крањч. Стј. 3. излећи се. — Баш као јаје, туриш га под кокош, а не знаш1 што ће се извалити. Куш. фиг. Оба се извалисмо из тврде мужачке зипке. Ков. А
Изворни текст (OCR)
изва́лити, ѝзва̄лӣм сврш. 1. ишчупати, истргнути из тла или др. и преврнути, претурити на страну. — На једном узвишеном мјесту ... стоје два-три изваљена камена. Нен. Љ. По који пут је ветар тако снажан да воћку извали из корена. Тод. фиг. Сваки извали уздах као гром. Кал. 2. а. истурити, управити куд. — На пенџер је главу извалио и очима црним забијелио. Ботић. Дијете љуто, па истом извали ноге испод себе, преврће, лупа што спопане. Мул. б. избуљити, избечити, разрогачити (очи); отворити, разјапити. — Извали Пепић очи као кухан рак. Матош. Перушина је извалио усне па зја сад у Американца сад у оца. Кал. 3. а. вулг. рећи што непромишљено, неспретно (нпр. какву глупост), бубнути; изговорити уопште. — Али се одмах угризе за усне поћутјевши да је извалио немалену будалаштину. Цар Е. Група сељака је ћутала као да не може ниједан да извали иједну ријеч. Поп. Ј. б. ударити, одаламити. — Он извали на првоме до себе такву мерабу ћушку да се овај само заљуља. Срем. 4. непрел. изићи одакле у великој маси. — Пошто Лука на утрину равну стигне], дотле чета из села извали. Март. 5. фиr. излећи. — Она Славонка има већу цијену која више порода извали. Тур.