изва́љати
изваљати
Лема
изваљати
Извор
том 2, стр. 362, редослед 3
- 1.
изгурати ваљајући.
— Пред кућом изваља она буре и доваља га до врата.
В.
- 2.
сасвим, докраја поваљати.
— Не бих волио да опет буду неке ваљаонице те да нам сасвим изваљају и утуку памет.
Пододреднице
изаћи ваљајући се, истетурати се, искотрљати се. — Иза поноћи ... пијанци би се изваљали на улицу и кретали према касарни. Ћоп. Само се из једне бријачнице изваљао округао берберин ћелаве главе. Ран
Изворни текст (OCR)
изва́љати, ѝзва̄ља̄м сврш. 1. изгурати ваљајући. — Пред кућом изваља она буре и доваља га до врата. Мил. В. 2. сасвим, докраја поваљати. — фиг. Не бих волио да опет буду неке ваљаонице те да нам сасвим изваљају и утуку памет. Вел.