Одредница

извѐден

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 364

извѐден

изведен QA: medium

Стална адреса

Лема

изведен

Извор

том 2, стр. 364, редослед 10

  1. 1.а.

    -ѐно) сврш. а. водећи кога учинити да изађе однекле, водећи одстранити из чега.

    — Јелица га изведе из воћњачића што је био крај сеоског пута.
    Ранк.
    Не нађе се нитко да је изведе из родитељске куће.
    Ђал.
  2. 1.б.

    водећи преместити, померити, упутити на одређено место, до одређеног положаја или смера.

    — Био је уверен да ће га та путања извести на пут.
    Вес.
    Окупатор згази земљу и хиљаде изведе на губилиште.
    Јак.
  3. 1.в.

    учинити да избија однекле, спровести (о води и сл.).

    сл. — слично
    — Чело главе воду изведите.
    Наз.
    Усред гувна вода изведена.
    НП Вук
  4. 2.а.

    створити на темељу, основу нечега: ~ суд

    формулу. — Те две чињенице биле су довољне да се изведе закључак да фашистички блок мора неминовно пропасти. Јак.
  5. 2.б.

    грам. створити додајући наставак на какву основу.

    Када се употребљава услов, сасвим је природно извести глагол условити. Бел.
  6. 3.

    а. извршити, остварити; учинити.

    Он једини може сретно извести велику основу. Кум. Спретно изведена ствар, а то је главно. Ћос. Б. Он изведе да луде за њим одједном по две девојке]. Каш. б. створити, начинити, саставити својом вештином (пишући, сликајући, певајући, клешући, цртајући и сл.). — И гледао је закучаста, лијепо изведена арапска слова. О-А. в. отпевати, одсвирати: ~ песму. Г. приказати, описати у књижевном делу.
  7. 4.

    довести на свет из јаја, излећи: квочка је извела дванаест пилића.

Фразе

~ из стрпљења довести у раздражено, узбуђено стање; ~ из такта учинити да ко изгуби присебност или моћ владања самим собом; ~ из забуне, заблуде ослободити од забуне, заблуде; ~ начистац начисто, на чистину рашчистити, објаснити; ~ на пут, на прави пут помоћи коме да заузме у животу право место, спремити за живот, упутити кога.

Пододреднице

~ се

излећи се (о птићима, пилићима и др.). — Ове сам пловке сама насађивала. Кад су се извеле, мишљах у себи: да ли ће их јести и моје дете. Шапч

излећи се (о птићима, пилићима и др.).
Изворни текст (OCR)
извѐден, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. а. водећи кога учинити да изађе однекле, водећи одстранити из чега. — Јелица га изведе из воћњачића што је био крај сеоског пута. Ранк. Не нађе се нитко да је изведе из родитељске куће. Ђал. б. водећи преместити, померити, упутити на одређено место, до одређеног положаја или смера. — Био је уверен да ће га та путања извести на пут. Вес. Окупатор згази земљу и хиљаде изведе на губилиште. Јак. в. учинити да избија однекле, спровести (о води и сл.). — Чело главе воду изведите. Наз. Усред гувна вода изведена. НП Вук. 2. а. створити на темељу, основу нечега: ~ суд,