извѐзен
извезен
Лема
извезен
Извор
том 2, стр. 364, редослед 12
- а.
-ѐно) сврш. а. возећи одстранити из чега, из каквог простора: ~ дрва из пгуме, ~ отпатке из града, из дворишта.
- б.
отпремити у иноземство, иностранство ради продаје, продати изван земље: ~ жито, ~ индустријске производе.
- в.
возећи допремити до каквог места.
— С мртвим Марком сједе на галију, извезе га под Вилиндар цркву.
Жена је извезена на пола Дунава и бачена у воду.
Пододреднице
1. а. изићи из чега у превозном средству: ~ из града, ~ из луке. б. доспети до каквог места возећи се. — Па никад ... да се у ауту с њим извезе до мора. Каш. 2. изићи на пучину, испловити. — Бура, дједо, не би се извезао него да је милост божја с тобом. Новак.жжжи ~ изве́сти и ѝзве̄сти, изве́зе̄м (р. прид. ѝзве̄зао, изве́зла, -ло и ѝзве̄зла, -ло; трп. прид. изве́зен, -а, -о) сврш. 1. украсити везом, везењем. — Њихове турске су хаљине ... извезене златом. Маж. М. Леп ћилим, по коме су шаре пролећним цвећем извезене. Нен. Љ. фиг. Да јој испод окна ... дотури писмо извезено црвеном оловком. Каш. 2. израдити везући: ~ украс, ~ шару. — фиг. Заогртала би се тужном мантијом извезеном од мрака. Матош. 3. фиг. отпевати с преливима. — Ех, он пастир је знао свакој птици свиралом пјесму да извезе. Вит
Изворни текст (OCR)
извѐзен, -ѐна, -ѐно) сврш. а. возећи одстранити из чега, из каквог простора: ~ дрва из пгуме, ~ отпатке из града, из дворишта. б. отпремити у иноземство, иностранство ради продаје, продати изван земље: ~ жито, ~ индустријске производе. в. возећи допремити до каквог места. — С мртвим Марком сједе на галију, извезе га под Вилиндар цркву. НП Вук. Жена је извезена на пола Дунава и бачена у воду. Ђорђ.