извики́ва̄ње

извикивање QA: high

Лема

извикивање

Извор

том 2, стр. 367, редослед 22

—
гл. им. од извикивати извики́вати (се), -ѝкује̄м (се) несврш. и уч. према извикати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
нзвикѝва̄ч, -а́ча м онај који што извикује.
— Све више вичу извикивачи у дипломатским фраковима. Крл. Одједном је] ... чуо себе како прича, и то гласом извикивача пред циркуском шатром.
Дав.

Изворни текст (OCR)

извики́ва̄ње с гл. им. од извикивати. извики́вати (се), -ѝкује̄м (се) несврш. и уч. према извикати (се). нзвикѝва̄ч, -а́ча м онај који што извикује. — Све више вичу извикивачи у дипломатским фраковима. Крл. Одједном је] ... чуо себе како прича, и то гласом извикивача пред циркуском шатром. Дав.