изви́нути
извинути
Лема
извинути
Извор
том 2, стр. 368, редослед 1
- 1.
ишчашити, уганути.
— Куку извинусте ми руку!
- 2.
савити, изврнути према горе.
— Аха
— јеси ли, јеси!
— извину Махмуд обрвама.
Фини, при крају нешто извинути носић показивао је велику одважност.
- 3.
измакнути.
— Још једном покусила господа не би ли могла ту немилу правду извинути краљевскоме суду и пренијети пред своје властито судиште.
Пододреднице
1. повр. према извинути (3). — Варалица ... се је с муком извинуо на конопцу. Шен. 2. дићи се, изаћи. — Несретнице! извину се мукло из Сабининих груди. Кум. Пун неодољиве жеље да се дигне, истакне, да се извине из мрака. Цар Е
Изворни текст (OCR)
изви́нути, ѝзвӣне̄м сврш. 1. ишчашити, уганути. — Куку извинусте ми руку! Срем. 2. савити, изврнути према горе. — Аха — јеси ли, јеси! — извину Махмуд обрвама. О-А. Фини, при крају нешто извинути носић показивао је велику одважност. Шен. 3. измакнути. — Још једном покусила господа не би ли могла ту немилу правду извинути краљевскоме суду и пренијети пред своје властито судиште. Шен.