извири́вати
извиривати
Лема
извиривати
Извор
том 2, стр. 368, редослед 10
- 1.
непрел несврш. и уч. према извирити.
— А блед месец невесело поврх стена извирује.
- 2.
прел. изгледати кога, вирити, мотрити ишчекујући кога.
archaic— Жене су ... препоручивале својим кћерима да га Стојана чешће извирују и да га какогод домаме на своја врата.
Ко би га rосподара Софру видео пред дућаном како ... извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.
Изворни текст (OCR)
извири́вати, -ѝрује̄м несврш. 1. непрел. несврш. и уч. према извирити. — фиг. А блед месец невесело поврх стена извирује. Митр. 2. прел. заст. изгледати кога, вирити, мотрити ишчекујући кога. — Жене су ... препоручивале својим кћерима да га Стојана чешће извирују и да га какогод домаме на своја врата. Ћор. Ко би га rосподара Софру видео пред дућаном како ... извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа. Игњ.