ѝзвити
извити
Лема
извити
Извор
том 2, стр. 368, редослед 18
- 1.
савити, искривити, савијајући померити из нормалног положаја, издигнути, подићи.
— Он изви руку тако здраво како би отприлике изгледао коњ са сломљеним вратом.
Официр изви обрву.
Песимизам је у дуХу ... ни смеха ни суза; само једна сива извијена линија двосмислице.
- 2.
отети коме из руке савијајући му је, извадити, извући.
— И он се маши руком за револвер ... У томе тренутку скочи Марко ... изви му из руке оружје.
- 3.
извући из корица и дићи увис, исукати.
— Паре! одједном дрекну кнез и у час изви нож из каније.
Изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.
- 4.
фиг. измамити, изазвати.
— Седом дужду из очију старих извио сам сузу сажаљења.
Комунистичка партија је и извила искру устанка.
Фразе
~ песму запевати.
Пододреднице
1. променити облик савијајући се, савити се, искривити се. — Очи су му се некако искосиле, а уста извила, да је личио на нацртани месец са карикатура. Јак. 2. извући се гипким покретом. — Она се изви из загрљаја и заглади замршену косу. Ћор. фиr. Временом су и они сами осетили да су се извили родитељској дисциплини. Петр. В 3. а, уздигнути се, ѝзбити у висину. — Истресе лулу па је онда напуни ... Дим се изви изнад његове главе. Вес. фиг. Снежни врХ ... извио се попосно. Јак. Извио сам се над ропство тијела и власт судбине. Андр. И б. изаћи, избити из чега; помолити се, појавити се. — Сад се изви из праха неколико коњаника. Шен. Дубок уздах изви му се из прсију Кум. Велика му се суза изви на око. Шен. в. развити се, настати, догодити се. — И тим свршисмо згсде што су се извиле прије двадесет година. Ков. А
Изворни текст (OCR)
ѝзвити, и̏звије̄м сврш. 1. савити, искривити, савијајући померити из нормалног положаја, издигнути, подићи. — Он изви руку тако здраво како би отприлике изгледао коњ са сломљеним вратом. Лаз. Л. Официр изви обрву. Ћос. Б. фиг. Песимизам је у дуХу ... ни смеха ни суза; само једна сива извијена линија двосмислице. Грол. 2. отети коме из руке савијајући му је, извадити, извући. — И он се маши руком за револвер ... У томе тренутку скочи Марко ... изви му из руке оружје. Јакш. Ђ. 3. извући из корица и дићи увис, исукати. — Паре! одједном дрекну кнез и у час изви нож из каније. Јевт. Изви нож у висину и удари њиме Николу по глави. Ранк. 4. фиг. измамити, изазвати. — Седом дужду из очију старих извио сам сузу сажаљења. Јакш. Ђ. Комунистичка партија је и извила искру устанка. НК 1946.