Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

извра́тити

сврштом 2, стр. 372

извра́тити

извратити

Стална адреса

Лема

извратити

Извор

том 2, стр. 372, редослед 6

  1. 1.в.

    изврнути.

    — У другој соби ... стајала су два сељака ...са извраћенић дугим кожусима.
    Мил.
  2. 1.в.

    Покаже своје крезубе чељусти, извративши оба ока у небо. Ков. А.

    ков. — кованица
  3. 2.

    повратити, вратити (новац или какву вредност).

    — Онда ће јој брат морат извратити пгто је њено по божјој и људској правди.
    Торд.

Пододреднице

~ се

1. в. изврнути се. — Бакоњу спопаде такав смијех да се изврати наузнак. Мат. Шта ћеш, извратише се времена као кожу2 кад почне киша. Ћоп. 2. фиг. покр. наљутити се. — А судац, весео и смијешан, у нека се доба насуморен изврати. Павл

в. изврнути се.фиг. наљутити се.
Изворни текст (OCR)
извра́тити, ѝзвра̄тӣм сврш. 1. в. изврнути. — У другој соби ... стајала су два сељака ...са извраћенић дугим кожусима. Мил. В. Покаже своје крезубе чељусти, извративши оба ока у небо. Ков. А. 2. повратити, вратити (новац или какву вредност). — Онда ће јој брат морат извратити пгто је њено по божјој и људској правди. Торд.