изврга́ва̄ње
извргавање
Лема
извргавање
Извор
том 2, стр. 372, редослед 14
- —
гл. им. од извргавати (се) извргнути (се) и изврћи (се).
изврга́вати (се), -р̀га̄ва̄м (се) и изврги́вати (се), -р̀гује̄м (се) несврш. и уч. према
Изворни текст (OCR)
изврга́ва̄ње с гл. им. од извргавати (се). изврга́вати (се), -р̀га̄ва̄м (се) и изврги́вати (се), -р̀гује̄м (се) несврш. и уч. према извргнути (се) и изврћи (се).