ѝзвргнути
извргнути
Лема
извргнути
Извор
том 2, стр. 372, редослед 15
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
л и̏зврже, ѝзврже и и̏звргнӯ; трп. прид. ѝзвржен и ѝзвргнӯт) сврш. = изврћи
- 1.
одстранити из себе, избацити, изметнути.
— У теби Творац читав створи свет... не мога свет у теби живу мрет: ко терет срца изврже га сињ.
- 2.
испалити, опалити.
— По двије само извргоше мале.
- 3.
извадити, ослободити.
— Онда ти је Милош помогао и из турског ига изврrао.
- 4.
довести на удар чега неповољног, изложити.
— Ти нећеш изврћи руглу моје име.
Пододреднице
1. повр. према извргнути (4), изврћи. — Ујединити се с њима на основу равноправности као 1913. године значи извргнути се опасности да опет доживимо 1941. годину. Чол. 2. а. претворити се у што горе, изродити се, изопачити се. — Његова ће се страст изврћи на несрећу. Шен. Они су се бојали да се Савет ... не извргне у једну олигархију. Јов. С. б. окренути на што неповољно, довести до чега нежељеног. — Кад помислим у што се извргла наша љубав ... Грг. 3. излећи се, настати, никнути. — Бојати се да се отуда не извргне каква буна. Кнеж. Л
Изворни текст (OCR)
ѝзвргнути, ѝзвргне̄м (аор. 2. и 3. л. и̏зврже, ѝзврже и и̏звргнӯ; трп. прид. ѝзвржен и ѝзвргнӯт) сврш. = изврћи 1. одстранити из себе, избацити, изметнути. — У теби Творац читав створи свет... не мога свет у теби живу мрет: ко терет срца изврже га сињ. Кост. Л. 2. испалити, опалити. — По двије само извргоше мале. Март. 3. извадити, ослободити. — Онда ти је Милош помогао и из турског ига изврrао. НП Вук. 4. довести на удар чега неповољног, изложити. — Ти нећеш изврћи руглу моје име. Кум.