Одредница

извр́нути

сврштом 2, стр. 373

извр́нути

изврнути

Стална адреса

Лема

изврнути

Извор

том 2, стр. 373, редослед 6

  1. 1.а.

    унутрашњу страну окренути напоље.

    — И постава од рукава не ваља!
    — рече и изврну рукав.
    Срем.
  2. 1.б.

    окренути с једне стране на другу; преврнути, претурити.

    с — средњи род
    — Кристина ... брзо изврне неколико страница.
    Војн.
    Темпо и Стево с поносом су гледали изврнуте локомотиве, сурване вагоне.
    Дед. В.
  3. 2.

    извинути, искренути.

    — Како су могли изврнути гвожђе?
    Мат.
  4. 3.

    окренути према горе. —Изврнуо широко очи, из којих потекоше вреле сузице. Ков. А.

    ков. — кованица
  5. 4.

    фиг. изопачити, искварити, изменити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Те приче биле су често пута изврнуте, преувеличане и само дјелимично истините.
    Ћоп.
    Шта му је, те је овако изврнуо руку. Не можеш да му познаш рукопис.
    Ком.

Фразе

~ коме памет, мозак обезумити, залудити кога; ~ очи умрети; ~ чашу испити до дна, искапити; ~ у (на) шалУ, на лакрдиј у нашалити се.
~ се од смеха јако се смејати.

Пододреднице

~ се

1. а. пасти, извалити се. — laђе брата мртва Радована, ту се бјеше мртав изврнуо. НП Вук. фиг. умрети. — Свакоr дана гледам кад ... ће се СалиХ-бег изврнути. Андр. И. б. окренути се, преврнути се. — Као да се нешто у њему стубоком изврнуло. Донч. 2. фиг. променити се, постати друкчији. — Сваки се промијенио и изврнуо за ново вријеме, као старомодни шешири за неву сезону. Бег. Почео се отац дужитиодонда све сеизврнулонаопако. Ћип

пасти, извалити се.окренути се, преврнути се.фиг. променити се, постати друкчији.
Изворни текст (OCR)
извр́нути, ѝзвр̄не̄м сврш. 1. а. унутрашњу страну окренути напоље. — И постава од рукава не ваља! — рече и изврну рукав. Срем. б. окренути с једне стране на другу; преврнути, претурити. — Кристина ... брзо изврне неколико страница. Војн. Темпо и Стево с поносом су гледали изврнуте локомотиве, сурване вагоне. Дед. В. 2. извинути, искренути. — Како су могли изврнути гвожђе? Мат. 3. окренути према горе. —Изврнуо широко очи, из којих потекоше вреле сузице. Ков. А. 4. фиг. изопачити, искварити, изменити. — Те приче биле су  често пута изврнуте, преувеличане и само дјелимично истините. Ћоп. Шта му је, те је овако изврнуо руку. Не можеш да му познаш рукопис. Ком.