Одредница

извр̀шилац

мтом 2, стр. 374

извр̀шилац

извршилац

Лема

извршилац

Извор

том 2, стр. 374, редослед 9

  1. (ген. мн. извр̀шила̄ца̄) онај који што извршује, онај који спроводи, извршава какав поступак, какву одлуку надлежног органа, извршитељ.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Није он какав худи извршилац туђе готове мисли. Глиш. А гдје си ти био синоћ приликом напада на пореске извршиоће?
    Гор.
Изворни текст (OCR)
извр̀шилац, -иоца м (ген. мн. извр̀шила̄ца̄) онај који што извршује, онај који спроводи, извршава какав поступак, какву одлуку надлежног органа, извршитељ. — Није он какав худи извршилац туђе готове мисли. Глиш. А гдје си ти био синоћ приликом напада на пореске извршиоће? Гор.