извр́љити
изврљити
Лема
изврљити
Извор
том 2, стр. 373, редослед 5
- —
истурити избуљити.
— Пилићи се само прибише иза њих квочака па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »цррр!« Глиш. Изврљио око па виче.
Изворни текст (OCR)
извр́љити, ѝзвр̄љӣм сврш. истурити; избуљити. — Пилићи се само прибише иза њих квочака па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »цррр!« Глиш. Изврљио око па виче. Вес.