извуки́вати

извукивати

извукивати

том 2, стр. 374, редослед 18

в.
и уч. в. извлачити.
уч. — учестали глаголв. — (после броја) век
— Њелико сунце данима се ваљало у огњу, једва извукујући усјев.
Лоп.

Изворни текст (OCR)

извуки́вати, -у̀кује̄м несврш. и уч. в. извлачити. — Њелико сунце данима се ваљало у огњу, једва извукујући усјев. Лоп.