изву́ћи
извући QA: medium
Лема
извући
Варијанте
ѝзвӯћӣ
Извор
том 2, стр. 374, редослед 19
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
л и̏звӯче; р. прид. ѝзвӯкао, изву́кла и ѝзвӯкла) сврш.
- 1.
извести вукући из чега или откуда.
— На земљу прије свега извуците лађу.
Наши болничари извукли су га испод непријатељске ватре.
- 2.
довести вукући одоздо навише.
— Селим је сам извукао један топ на врх некакве позиције.
Коњи извукоше кола! на највишу тачку.
- 3.а.
извадити, добити.
— Сваког прољећа и јесени преоравају блато да би из њега извукли шаку двије зрња.
Старица ... гарала је у огњишту да из мокрих дрва извуче пламен.
- 3.б.
постићи, стећи у каквом послу: ~ корист, ~ зараду.
- 3.в.
доћи до чега на основу одређених појава, података, извести: ~ поуку, ~ закључак.
- 3.г.
измамити; изнудити: ~ новац од кога, ~ признање
џеч.
- 3.д.
добити на лутрији или сличној игри на срећу: ~ премију, ~ улог.
- 4.
нацртати, оцртати.
Један друг ми је извукао мастилом скице распореда наших и непријатељских трупа у петој офанзиви. Дед.В. фиr. Сталожено, сигурном линијом извукао је најпре крупне контуре века. Михиз.
- 5.
произвести, добити одређен (врло висок или врло дубок) тон на музичком инструменту.
Фагот ми је покварен и не могу да извучем »е«. Б 1958.
- 6.
а. претрпети, поднети: ~ батине, ~ шамар, ~ грдњу. б. (без допуне) бити кажњен, изгрђен, истучен: извући ће он за то. краћи (тањи, дебљи) крај в. уз крај (изр.); ~ пете (стопе, реп) измакнути казни, дужсности; ~ за језик кога навести кога да што рекне.
Фразе
~ из шкрипца спасти из неприлике; ~ из уста коме претећи кога у речи;
Пододреднице
1. а. изаћи вукући се. — Он једну ноћ прокопа град од Саве ... пак се полако
Изворни текст (OCR)
изву́ћи и ѝзвӯћӣ, -у́че̄м (аор. 2. и 3. л. и̏звӯче; р. прид. ѝзвӯкао, изву́кла и ѝзвӯкла) сврш. 1. извести вукући из чега или откуда. — На земљу прије свега извуците лађу. М-И. Наши болничари извукли су га испод непријатељске ватре. Хорв. 2. довести вукући одоздо навише. — Селим је сам извукао један топ на врх некакве позиције. Нуш. Коњи извукоше кола! на највишу тачку. Андр. И. 3. а. извадити, добити. — Сваког прољећа и јесени преоравају блато да би из њега извукли шаку двије зрња. Крл. Старица ... гарала је у огњишту да из мокрих дрва извуче пламен. Лоп. б. постићи, стећи у каквом послу: ~ корист, ~ зараду. в. доћи до чега на основу одређених појава, података, извести: ~ поуку, ~ закључак. Г. измамити; изнудити: ~ новац од кога, ~ признање,