извући
извући
Лема
извући
Извор
том 2, стр. 411, редослед 16
- —
тешком муком.
— Дотле мушкарац измота двије тешке плоче и стаде вући из јаме ковчег за ковчегом.
б. извући од кога што, измолити.
— Пожешка господа знојила се ... надајући се да ће сада добра прилика бити измотати какву милост или повласт за родни град.
в. с тешком муком изговорити, промуцати.
— Једва дишући, измота јадник из ста: »lемој
— задавит ћеш ме!«
Пододреднице
1. размотати се сасвим (оно што је било намотано), одмотати се. — Ево се ово клупко измота. Рј. А. 2. посве, сасвим намотати, смотати. Рј. А. 3. фиr. а. сплести се, замрсити се; измешати се. — Међутим протурили и ону буру, ону промјену влада, све се то измотало, а напосљетку се опет нашпли кмет и ara. Мул. б. извући се, изићи одакле један за другим. — Из велике кочије измотају се четири господина. Кум. Сада напокон разреда rоспођа Вуковић парове који се измоташе из собе један за другим. Коз. Ј. в. извући се из тешког положаја, из неприлике с муком, с напором. — Ја макни и макни лијево, па десно, док се ... не измотах из утробе сњежноrа запуха. Ков. А. Питао ме отац гдје сам била. Измотала сам се некако и није ништа примијетио. Бег
Изворни текст (OCR)
извући с тешком муком. — Дотле мушкарац измота двије тешке плоче и стаде вући из јаме ковчег за ковчегом. Ков. А. б. извући од кога што, измолити. —— Пожешка господа знојила се ... надајући се да ће сада добра прилика бити измотати какву милост или повласт за родни град. Шен. в. с тешком муком изговорити, промуцати. — Једва дишући, измота јадник из ста: »lемој — задавит ћеш ме!« Шен.