изгла́вити
изглавити
Лема
изглавити
Извор
том 2, стр. 375, редослед 18
- —
истегнути, извући нешто што се негде заглавило, задржало, испречило.
dialectal— Морио себе пријекором: у што се нађе да промоли браћи помоћ коју изглавит не може.
извући се.
— Чекао да горе једном ватра стане и џада се отвори... и да најзад изглаве Из зла села. (иј.
Пододреднице
помаћи се из свога положаја, иставити се. — Помисли да се небо изглавило. Цел
Изворни текст (OCR)
изгла́вити, ѝзгла̄вӣм сврш. покр. истегнути, извући нешто што се негде заглавило, задржало, испречило. — Морио себе пријекором: у што се нађе да промоли браћи помоћ коју изглавит не може. Миљ. фиг. извући се. — Чекао да горе једном ватра стане и џада се отвори... и да најзад изглаве Из зла села. (иј.