Одредница

ѝзгле̄д

мтом 2, стр. 376

ѝзгле̄д

изглед

Стална адреса

Лема

изглед

Извор

том 2, стр. 376, редослед 20

  1. 1.а.

    оно што се види споља, вањштина, спољашњост.

    — Приближив се једној двокатној кући доста занемарена изгледа, она стане.
    Ђал.
    Никад свет различитијег изгледа ни порекла није био окупљен у тој дворани.
    Макс.
  2. 1.б.

    вањштина, спољашњост као одраз унутрашњег стања човека или његова карактера: озбиљан ~, строr ~, благ ~.

    — Онда се још више усправи и узе цезарски изглед. Бож. Шала је завршила, и он покуша узети послован изглед.
    Мар.
  3. 2.

    оно што се открива погледу, оно што се види у даљини, слика природе, пејзаж.

    — Одавде пуче изглед преко језера.
    Матош
    Уђе ... у једну собу, видну, с изгледом на врбе.
    Јевт.
  4. 3.

    (често мн.) намере, планови, надања; могућности чије у будућности.

    мн. — множина
    — Отпочињало је мирно љето са добрим изгледима.
    Андр. И.
    Вуче ме и боља зарада, управо ванредни изгледи да стечем и живим независно.
    Сек.
    Уживао је у претресању изгледа за будућност.
    Креш.
  5. 4.

    онај који служи као очигледан пример, углед, образац.

    — У пјесмама му је, нарочито у епиграмима, изгледом раскалашени Марцијал.
    Водн.

Фразе

бити без изгледа бити без наде; бити у изгледу имати наде; на ~, по изгледу по вањштини, по спољашњости; ставити (коме што) у ~ дати му наде да ће се нешто испунити.
Изворни текст (OCR)
ѝзгле̄д м 1. а. оно што се види споља, вањштина, спољашњост. — Приближив се једној двокатној кући доста занемарена изгледа, она стане. Ђал. Никад свет различитијег изгледа ни порекла није био окупљен у тој дворани. Макс. б. вањштина, спољашњост као одраз унутрашњег стања човека или његова карактера: озбиљан ~, строr ~, благ ~. — Онда се још више усправи и узе цезарски изглед. Бож. Шала је завршила, и он покуша узети послован изглед. Мар. 2. оно што се открива погледу, оно што се види у даљини, слика природе, пејзаж. — Одавде пуче изглед преко језера. Матош. Уђе ... у једну собу, видну, с изгледом на врбе. Јевт. 3. (често мн.) намере, планови, надања; могућности чије у будућности. — Отпочињало је мирно љето са добрим изгледима. Андр. И. Вуче ме и боља зарада, управо ванредни изгледи да стечем и живим независно. Сек. Уживао је  у претресању изгледа за будућност. Креш. 4. онај који служи као очигледан пример, углед, образац. — У пјесмама му је, нарочито у епиграмима, изгледом раскалашени Марцијал. Водн.