изго̀рети
изгорети
Лема
изгорети
Извор
том 2, стр. 379, редослед 10
- 1.а.
ијек. изго̀рјети, сврш. 1 а. бити уништен огњем, ватром.
— О кући није више мислио; могла је ватром изторети.
- 1.б.
уништити огњем, ватром.
— Читаву шуму изгори.
- 1.в.
потрошити за л»жење, горење, осветљење: ~ много дрва.
— Те су књиге тако занимљиве да ... ноћу изгорим по целу ... свећу док се наканим да је оставим.
- 1.г.
фиг. убити, уништити; бити уништен, пропасти.
— Немој да ме изгориш, Милоше, побогу брате! Ћос.
- 1.д.
Дајте амо те карте, изгорјели сте сви! Јонке.
- 2.а.
сасушити се, увенути од жеге, припеке.
— Гледала је изгорјелу суху тратину.
Сељаку не можеш угодити: ако је жега, не ваља, изгоре све.
- 2.б.
испећи се на сунцу, изменити боју коже, поцрнети, препланути.
colloquial— Изгорели од сунца ... били су стасити и лепи.
- 3.
сагњити, иструнути, иструлити (од дугог лежања у гноју и влази).
— Изгорјет ће јој крави бутови у том ђубрету, сзгњит ће.
- 4.а.
фиг. изгубити сјај или снагу.
— И суза час кане, час усахне у изгорелом оку.
- 4.б.
пропасти, страдати због претераног залагања, напрезања.
— Петар је] ... од оних који изгарају и изгоре у ватри пожртвовања.
- 4.в.
умрети.
— Напокон, изгорио је Јуре око четврте уре ... нагло, у бијелој ватри у којој се мјесецима мучио
— већ га нема.
- 5.
осетити у највећој мери какву емоцију, осећање.
— Готово да изгори; од стида.
Горим од љубави,... и изrорјет ће ми и тијело и душа.
Чуо сам за тебе ... па ми срце изгоре од жеље да те упознам.
Фразе
изгореше ми табани нестрпљив сам у највећој мери; ~ по глави полудети. — Но, кад би он то? Мањ ако није ... по глави изгорно. Рад. Д. куме, изгоре ти кеса! ословљавање кума у сватовској поворци да баци онима који то вичу што више новаца.
Изворни текст (OCR)
изго̀рети, -рӣм, ијек. изго̀рјети, сврш. 1. а. бити уништен огњем, ватром. — О кући није више мислио; могла је ватром изторети. Вес. б. уништити огњем, ватром. — Читаву шуму изгори. М-И. в. потрошити за л»жење, горење, осветљење: ~ много дрва. — Те су књиге тако занимљиве да ... ноћу изгорим по целу ... свећу док се наканим да је оставим. Шапч. г. фиг. убити, уништити; бити уништен, пропасти. — Немој да ме изгориш, Милоше, побогу брате! Ћос. Д. Дајте амо те карте, изгорјели сте сви! Јонке. 2. а. сасушити се, увенути од жеге, припеке. — Гледала је изгорјелу суху тратину. Торб. Сељаку не можеш угодити: ако је жега, не ваља, изгоре све. Макс. б. разг. испећи се на сунцу, изменити боју коже, поцрнети, препланути. — Изгорели од сунца ... били су стасити и лепи. Јанк. 3. сагњити, иструнути, иструлити (од дугог лежања у гноју и влази). — Изгорјет ће јој крави бутови у том ђубрету, сзгњит ће. Бен. 4. фиг. а. изгубити сјај или снагу. — И суза час кане, час усахне у изгорелом оку. Чипл. б. пропасти, страдати због претераног залагања, напрезања. — Петар је] ... од оних који изгарају и изгоре у ватри пожртвовања. Фелд. в. умрети.—Напокон, изгорио је Јуре око четврте уре ... нагло, у бијелој ватри у којој се мјесецима мучио — већ га нема. Божић. 5. осетити у највећој мери какву емоцију, осећање. — Готово да изгори; од стида. Бен. Горим од љубави,... и изrорјет ће ми и тијело и душа. Нам. Чуо сам за тебе ... па ми срце изгоре од жеље да те упознам. Бар.