Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

изгр́нути

сврштом 2, стр. 381

изгр́нути

изгрнути

Лема

изгрнути

Извор

том 2, стр. 381, редослед 12

  1. а.

    згрћући извадити и уклонити на страну (што растресито).

    — Гледао на вране што су слетјеле на снијег, изгрнут из трапа.
    Бен.
    Пространу плочу, која је оџаку подлога и на коју је марно изгрнут ... жар, укусно је издубао. Бож.
  2. б.

    окопати (виноград). Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
изгр́нути, ѝзгр̄не̄м сврш. а. згрћући извадити и уклонити на страну (што растресито). — Гледао на вране што су слетјеле на снијег, изгрнут из трапа. Бен. Пространу плочу, која је оџаку подлога и на коју је марно изгрнут ... жар, укусно је издубао. Бож. б. окопати (виноград). Вук Рј.