изгу̀бити
изгубити QA: medium
Лема
изгубити
Извор
том 2, стр. 381, редослед 27
- 1.а.
остати без чега, престати имати као својину заборавивши или оставивши где због непажње: ~ кишобран, ~ књиге, ~ торбу.
- 1.б.
остати без чега, немати више могућности служити се чиме (у физичком или моралном смислу): ~ око, ~ руку, ~ много крви, ~ здравље
сан, ~ наду, ~ поуздање, ~ углед.
- 1.в.
бити растављен, одвојен од кога његовом смрћу: ~ дете, ~ брата, ~ друга, ~ родитеље.
- 2.
остати без једнога дела чега, смањити, умањити шта.
Кит је од гладовања изгубио дебљину. Петр. М. Игра не смије изгубити на љепоти и брзини. Ват.
- 3.
претрпети квар, штету, неуспех, губитак (у игри, натјецању, такмичењу, у борби, у парници и сл.); проиграти, прокоцкати.
Само право мери ... Боље и да изгубим коју пару него душу. Срем. Добар шахист, који изгуби партију, искрено је увјерен да ју је изгубио због своје погрешке. Крањч. Стј. Сасвим ми се карта окренула ... знаш да сам све изгубио. Ад.
- 4.
погрешити, залутати; забунити се.
Ишли смо и ... изгубили пут. Ђон. А он је корачао погурено ... и сваки час мењао ногу, као што чине војници кад у маршу изгубе такт. Вас.
- 5.
потрошити, потратити узалуд, пропустити.
Изгубио двије године, научио се пити. Нех. Не смијемо ни трена изгубити. Креш. Радио сам до три сахата по поноћи да бих надокнадио оно шгто сам изгубио. Лаз. Л.
- 6.
нар. песн. одсећи; уништити, упропастити.
Хоћу Јакши изгубити главу. НП Вук. Чим сам лијепе свате погубио, својој сестри срећу изгубио.
памет полудети; ~ (сваки) образ постати безобразан, бестидан; ~ тло под ногама престати се осећати сигурним; (све) у чијим очима немати никакве важности, вредности за кога; ~ живце престати владати собом и својим поступцима.
Фразе
~ апетит не моћи јести; ~ битку (игру, партију) бити побеђен, доживети неуспех; ~ дах не моћи дисати; ~ дар говора не моћи говорити; ~ главу, живот 1) погинути; 2) не знати шта чинити, јако се збунити; ~ на изборима не бити изабран; ~ ноге (ходајући, јурећи) много се уморити, измучити (ходајући, јурећи);
Пододреднице
1. а. нестати, ишчезнути. — Прескочио је преко нечијих ограда и изгубио се у маслиницима. Шег. Удовица навуче мараму на очи и изгуби се у гомили. Чипл. б. постати неприметљив, незаметљив ушима. — Остало се изгубило у буци што се на то проломила. Цар Е. У комешању се изгубила реч. Рад. Д. 2. фиг. смести се, збунити се, не знати за себе, престати нормално расуђивати. — Сад се сам себи чудио с чега се био мало прије онако изгубио и устравио. Ћоп. Хасанагиница сва је као изгубљена: дрш5е, хода амо-тамо. Огр. 3. залутати: ~ у шуми
Изворни текст (OCR)
изгу̀бити, ѝзгубӣм сврш. 1. а. остати без чега, престати имати као својину заборавивши или оставивши где због непажње: ~ кишобран, ~ књиге, ~ торбу. б. остати без чега, немати више могућности служити се чиме (у физичком или моралном смислу): ~ око, ~ руку, ~ много крви, ~ здравље,