изгубљѐнӣк
изгубљеник
Лема
изгубљеник
Извор
том 2, стр. 382, редослед 2
- —
онај који је смућен, сметен, клонуо; онај који је скренуо с правога пута у животу.
— Мислила сам да ћу наћи сина, а нашла сам болесника и изгубљеника з кога нема наде да ће икада оздравити. Мишк. Под таласом поноћи ... ми, изгубљеници овога града, чекамо тугу.
Изворни текст (OCR)
изгубљѐнӣк, -и́ка м онај који је смућен, сметен, клонуо; онај који је скренуо с правога пута у животу.— Мислила сам да ћу наћи сина, а нашла сам болесника и изгубљеника з кога нема наде да ће икада оздравити. Мишк. Под таласом поноћи ... ми, изгубљеници овога града, чекамо тугу. Ђон.