Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

изгу́лити

сврштом 2, стр. 383

изгу́лити

изгулити

Стална адреса

Лема

изгулити

Извор

том 2, стр. 383, редослед 1

  1. 1.

    одерати горњи, површински слој с чега, скинути кожу скога.

    с — средњи род
    — Она честица ... беше сва обрштена, они лепи грмићи ... беху изгуљени.
    Вес.
    Јадан, одеран и гладан, грдно га изгулило то ново вријеме.
    Ђал.
  2. 2.

    очистити од коре, љуске и сл., огулити, ољуштити. Деан Рј.

    сл. — слично
  3. 3.

    истерати.

    — Удри ти, господине, ко̂ што теби Првул каже: онако ћеш ти понајпре изгулити.
    Лаз. Л.
Изворни текст (OCR)
изгу́лити, ѝзгӯлӣм сврш. 1. одерати горњи, површински слој с чега, скинути кожу скога. — Она честица ... беше сва обрштена, они лепи грмићи ... беху изгуљени. Вес. фиг. Јадан, одеран и гладан, грдно га изгулило то ново вријеме. Ђал. 2. очистити од коре, љуске и сл., огулити, ољуштити. Деан Рј. 3. истерати. — фиг. Удри ти, господине, ко̂ што теби Првул каже: онако ћеш ти понајпре изгулити. Лаз. Л.