изгу́рати
изгурати
Лема
изгурати
Извор
том 2, стр. 383, редослед 5
- 1.
тискањем, гурањем приморати кога да се удаљи.
— Ако чујеш какву галаму у канцеларији и звонце, знаш да треба некога изгурати напоље.
- 2.
доћи на чије место, заменити кога истиснувши га.
— Али нас Талијани изrураше, и то доста немилосрдно.
- 3.
фиг. с муком, с напором, полако доћи до каквог места, постиђи што, иsвршити што.
— Под пуном струјом изгурао је трамвај узбрдицу.
У Барама, откад постоје, није ни мушкарац изгурао даље од матуре.
Чак ни десет заповиједи божјих нису знали. Годинић је изгурао бар четири, али Имбра ни запети.
Пододреднице
уз. повр.гурањем истиснути један другога. — Наже свет да бега, изгураше се и изгазише се добро. Срем
Изворни текст (OCR)
изгу́рати, ѝзгӯра̄м сврш. 1. тискањем, гурањем приморати кога да се удаљи. — Ако чујеш какву галаму у канцеларији и звонце, знаш да треба некога изгурати напоље. Срем. 2. доћи на чије место, заменити кога истиснувши га.— Али нас Талијани изrураше, и то доста немилосрдно. Дед. В. 3. фиг. с муком, с напором, полако доћи до каквог места, постиђи што, иsвршити што. — Под пуном струјом изгурао је трамвај узбрдицу. Вучо. У Барама, откад постоје, није ни мушкарац изгурао даље од матуре. Сим. Чак ни десет заповиједи божјих нису знали. Годинић је изгурао бар четири, али Имбра ни запети. Кол.