изгурки́вати
изгуркивати
Лема
изгуркивати
Извор
том 2, стр. 383, редослед 7
- —
дем. несврш. и уч. према изгурати.
— Навикала се,
— Ђил. објасни Уљана, изгуркивајући га из собе.
Изворни текст (OCR)
изгурки́вати, -у̀ркује̄м дем. несврш. и уч. према изгурати. — Навикала се, — објасни Уљана, изгуркивајући га из собе. Ђил.