издво̀јити
издвојити QA: medium
Лема
издвојити
Извор
том 2, стр. 385, редослед 11
- 1.
оделити,4 одвојити од целине, од заједнице; изабрати, одабрати између других.
— Њега су издвојили на супротну страну.
Дјеца су га проматрала док је покушавао издвојити комад од шест пенса.
Ене де! ... узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле пешкира један велики фитиљаш.
- 2.
одстранити, удаљити, ослободити (из органи-4 зма, из каква састава и сл.).
— Ти су еле-4 менти издвојени.
То зависи ... од постотка влаге који је издвојен.
Пододреднице
1. а. оделити се из целине, иззаједнице. — Србија је прва држава која се ... издво-4 јила из европске Турске. Цвиј. б. оделити се од других добивши у својину део заједничке имовине. — Сељак земљу није могао ни продати ... нити се могао из опћине издвојити. ОП 2. в. осамити се, усамити се. — И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свог живота. Станк. 2. истаћи се између других каквом особином, одвојити се. — Из те ... зелене густине издвојио се поносно у висину понеки брест. Ранк.у̏
Изворни текст (OCR)
издво̀јити, ѝздвојӣм сврш. 1. оделити,4 одвојити од целине, од заједнице; изабрати, одабрати између других. — Њега су издвојили на супротну страну. Јак. Дјеца су га проматрала док је покушавао издвојити комад од шест пенса. Торб. Ене де! ... узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле пешкира један велики фитиљаш. Ранк. 2. одстранити, удаљити, ослободити (из органи-4 зма, из каква састава и сл.). — Ти су еле-4 менти издвојени. Кем. То зависи ... од постотка влаге који је издвојен. Вј. 1957.