Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

издевѐтати

сврштом 2, стр. 385

издевѐтати

издеветати

Лема

издеветати

Извор

том 2, стр. 385, редослед 17

  1. —

    избити, истући, измлатити, излупати.

    — Ако се они слегну и тебе издеветају батинама и све ти кости изломе?
    Вел.
    Одмах би их робијаше вратили У »кућу«, издеветали, а коловође оковали.
    Чол.

Пододреднице

~ се

уз. повр. избити, истући један другога, измлатити се. — Потукла се рођена браћа, поразбијали главе, изранили удове, напросто издеветаџи се. Мих

уз. повр. избити, истући један другога, измлатити се.
Изворни текст (OCR)
издевѐтати, -а̄м сврш. избити, истући, измлатити, излупати. — Ако се они слегну и тебе издеветају батинама и све ти кости изломе? Вел. Одмах би их робијаше вратили У »кућу«, издеветали, а коловође оковали. Чол.