издѐрати

издерати

Лема

издерати

Извор

том 2, стр. 386, редослед 10

1.
довести у стање истрошености, раскинути на више места дугом употребом, тешким радом и сл., поцепати, подерати, похабати.
сл. — слично
— Изгледа бедно у издераној одећи.
Дед. Ј.
Данас ми морамо посртати по издераним путовима.
Пав.
Над њим је јесен махнула цуњама издеране магле.
Михољ.
2.
довести у стање промуклости (о гласу).
— Сва очајна издерала грло вичући.
Крл.
3.
истући, избатинати, измлатити.
— Рече ми да му захвалим што ме није дао повалити и издерати.
Ат.
4.
фиг. јурнути.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— А ја ти ... на моме вранцу издерем из шарампова.
Вук

Пододреднице

~ се

1. доћи у стање истрошености, раскинути се на више места, поцепати се, подерати се; промукнути. — Пусти промукао и издеран глас. Радул. Ноге су ми збиља ослабиле, грло се издерало. Бан. 2. фиг. сурово викнути. — Јесте ли разумјели? — издере се командант на завршетку. Чол. Издерао се на мене ... као да пред њим стоји углављени крадљивац. Крл

доћи у стање истрошености, раскинути се на више места, поцепати се, подерати се; промукнути.фиг. сурово викнути.

Изворни текст (OCR)

издѐрати, ѝздере̄м сврш. 1. довести у стање истрошености, раскинути на више места дугом употребом, тешким радом и сл., поцепати, подерати, похабати. — Изгледа бедно у издераној одећи. Дед. Ј. Данас ми морамо посртати по издераним путовима. Пав. фиг. Над њим је јесен махнула цуњама издеране магле. Михољ. 2. довести у стање промуклости (о гласу). — Сва очајна издерала грло вичући. Крл. 3. истући, избатинати, измлатити. — Рече ми да му захвалим што ме није дао повалити и издерати. Ат. 4. фиг. јурнути. — А ја ти ... на моме вранцу издерем из шарампова. Вук.