ѝздимити
издимити
Лема
издимити
Извор
том 2, стр. 387, редослед 9
- 1.
испушити докраја (лулу, цигару).
— По четири луле издимисмо ... да ријечи једне не пискосмо.
Не би се ти ље овако разваганио ... те неколико лула до грла издимио, да нам ње није у кући.
- 2.
напустити место присилно и журно.
vulgar— Ја тражим да одмах издимиш одавде. Ово је кафана.
Пододреднице
нестати (као дим), издимити (2). — Све што ви зовете недостојном интелектуалном тартиферијом издимило би се као пеливанска глупост. Лит. 1957. издимљи́вати (се), -ѝмљује̄м (се) несврш. и уч. према издимити (се)
Изворни текст (OCR)
ѝздимити, -ӣм сврш. 1. испушити докраја (лулу, цигару). — По четири луле издимисмо ... да ријечи једне не пискосмо. Њег. Не би се ти ље овако разваганио ... те неколико лула до грла издимио, да нам ње није у кући. Ков. А. 2. вулг. напустити место присилно и журно. — Ја тражим да одмах издимиш одавде. Ово је кафана. Дав.