издре́чити
издречити
Лема
издречити
Извор
том 2, стр. 388, редослед 13
- —
избечити.
— Па бурум, мајчин сине, ти се брецнеш и издречиш очи.
Видје једно узбуђено лице, издречено на Њ. Бег?.
Пододреднице
1. избечити се. — Што си се избечио у ме! издере се Тодорина. Тур. фиг. Блуза се издречила овдје на свјетлу својом јефтином кретонском простотом. Михољ. 2. издерати се. издре́шити, ѝздре̄шӣм, ијек. издријѐшити, сврш. одрешити, ослободити кога. — Хтијаше Турчин да Вукову главу веже, ал и Вука вјера издријешила, јер сељани за његову стали. Март
Изворни текст (OCR)
издре́чити, ѝздре̄чӣм сврш. избечити. — Па бурум, мајчин сине, ти се брецнеш и издречиш очи. Радул. Видје једно узбуђено лице, издречено на Њ. Бег?.