изду́вати
издувати
Лема
издувати
Извор
том 2, стр. 390, редослед 7
- 1.
= издухати 1. дувањем очистити, прочистити што: ~ славину, ~ цигарлук.
— У прсима ко̑ да јој лежаше нешто што би требала да издува.
- 2.а.
дувањем направити, обликовати што: ~ стакло.
- 2.б.
дувањем изазвати (пламен), разгорети.
— Принесе фитиљу главњу, издува пламен и упали је.
- 3.
струјом зрака, ваздуха избацити.
— Код крупних китова ступ водене паре, издуване у облику водоскока достиже висину од 10—15 метара.
И грунула је ...хаубица и издувала гранату. Б 1958.
- 4.
издушити (3б).
— Вратар ...отворившикапију промрмља замуцкујући ... И одједном са звиждуком издува: Д-до-ш-шли ...
Пододреднице
= издухати се 1. престати дувати. 2. престати убрзано, тешко дисати (после трчања, брзих и наглих покрета и сл.), успоставити нормално дисање. — Пошто су се коњи добро издували, ми се кренемо. Ком. Тетка Ика управо је растеретила леђа, па се издувала. Јел. 3. искалити се. — Не видећи ... на коме би могао искалити свој јед, уђе у кафану да се издува над рачунском књигом. Мат. 4. фиг. весело се провести, пробанчити. — Позвали су га на веселу вечеру да се »издувају«, како су они то знали. Грг. 5. безл. наживети се. — Шта ћеш — каже мајка — године ... Издувало се, па се нема куда више. Радул
Изворни текст (OCR)
изду́вати, ѝздӯва̄м сврш. = издухати. 1. дувањем очистити, прочистити што: ~ славину, ~ цигарлук. — У прсима ко̑ да јој лежаше нешто што би требала да издува. Вес. 2. а. дувањем направити, обликовати што: ~ стакло. б. дувањем изазвати (пламен), разгорети. — Принесе фитиљу главњу, издува пламен и упали је. Вуј. 3. струјом зрака, ваздуха избацити. — Код крупних китова ступ водене паре, издуване у облику водоскока достиже висину од 10—15 метара. Петр. М. И грунула је ...хаубица и издувала гранату. Б 1958. 4. издушити (3б). — Вратар ...отворившикапију промрмља замуцкујући ... И одједном са звиждуком издува: Д-до-ш-шли ... Ђил.