изду́шити
издушити
Лема
издушити
Извор
том 2, стр. 391, редослед 3
- 1.
истиснутч, избацити зрак, ваздух (обично из плућа).
— Надме образе, па издуши накупљени зрак.
Подвриснула локомотива, издушила у свом звиждуку сав јад Крајишника, који се откидају од своје земље.
- 2.
избацити ватру, метак.
— Теке двије пушке издушише, докле двије друrе заnуцаше.
- 3.а.
фиr. изгубити снагу, моћ, способност, ослабити.
— Мато се одрекао своје живе жеље да ће моћи склонити Јелицу ... да бјеже ... у који крај и ондје се притаје док издуши бVра.
Бљузне пљусак, бљузне па издуши, сунце гране, малишу осуши.
- 3.б.
одједанпут, нагло изговорити.
— Јовица је, на концу, једва могао да издуши:
— Ево ти, кажем ли ја, пропаде држава!
- 3.в.
нагло изићи, нестати.
— Он издуши на велика врата, па преко авлије.
Пододреднице
утишати се, умирити се. — Талас се сам измори, и вјетар се сам издуши. Наз
Изворни текст (OCR)
изду́шити, ѝздӯшӣм сврш. 1. истиснутч, избацити зрак, ваздух (обично из плућа). — Надме образе, па издуши накупљени зрак. Десн. Подвриснула локомотива, издушила у свом звиждуку сав јад Крајишника, који се откидају од своје земље. Ћоп. 2. избацити ватру, метак. — Теке двије пушке издушише, докле двије друrе заnуцаше. НП Вук. 3. фиr. а. изгубити снагу, моћ, способност, ослабити. — Мато се одрекао своје живе жеље да ће моћи склонити Јелицу ... да бјеже ... у који крај и ондје се притаје док издуши бVра. Торд. Бљузне пљусак, бљузне па издуши, сунце гране, малишу осуши. Кош. б. одједанпут, нагло изговорити. — Јовица је, на концу, једва могао да издуши: — Ево ти, кажем ли ја, пропаде држава! Ћоп. в. нагло изићи, нестати. — Он издуши на велика врата, па преко авлије. О-А.