ѝзе̄м
изем, изедем
Лема
изем
Варијанте
изедем, ѝзеде̄м
Извор
том 2, стр. 394, редослед 27
- 1.
ијек. ѝзије̄м) сврш. 1. докраја појести: ~ парче круха, хлеба
— У сласт изједе комад поrаче.
- 2.
једући пробушити, изгристи, прогристи.
— Другому изјели плућа.
Буве и комарци ... изедоше ме].
- 3.
изгристи наједањем, разгристи, расточити.
— Медаље је с временом изјела рђа.
На вратима њихова стана дочека је мати ... руку црвених, изједених од цеђа.
- 4.
истрти, искварити; похабати (дугом употребом или временом).
— Преко доње усне објесио се дуг изједен зуб.
Под раоником зазвонило је тупо: преломљен мач аварски изеден земљом.
- 5.а.
фиг. нагристи, измучити.
— Онда Жарка изједе срамота ... и јаросно удари на Турке.
Ту је живело девојче што ми срце изеде.
- 5.б.
одузети, отети силом или преваром.
— Село ми изједе ораћега вола у глобу.
- 5.в.
убити, уништити.
— Што нам нема од Коњица Јанка? Да л га није невјера изјела?
- 5.r.
у клетви.
— Изјест ће те јад!
Изјели га виногради, који увијек обећавају, а никад не дају!
много батина (шамара) добити мнего батина (шамара); ~ опуту доживети неугодности; ~ (што) погледима похлепно гледати; ~ ватру претрпети велику муку; бити много изгрђен; ~ велико богатство потрошити, проћердати, спискати, страћити велико богатство; мука га изјела пропао је; нећеш ~ другог Божића нећеш доживети другог Божића; врага изио! враг те изио! пропао! (клетва); жив га срам изједе много се постидео.
Фразе
изјео вук магаре (маrарца) ником ништа; остало је ело некажњено; ~ кога грлећи страст(ве)но целивати; ~ (коме) јетру, џигерицу (век) измучити, намучити, досађивати до несношљивости;
Пододреднице
фиг. 1. истрошити се, сатрти се, измучити се, изнурити се. — Сам се од срама и једа изјео. Куш. 2. бити чим заклоњен, помрачити се (о Сунцу, Месецу). — Изјело се Сунце. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
ѝзе̄м и ѝзеде̄м, ијек. ѝзије̄м) сврш. 1. докраја појести: ~ парче круха, хлеба. — У сласт изједе комад поrаче. Ћоп. 2. једући пробушити, изгристи, прогристи. — Другому изјели плућа. Леск. Ј. Буве и комарци ... изедоше ме]. Вес. 3. изгристи наједањем, разгристи, расточити. — Медаље је с временом изјела рђа. Пав. На вратима њихова стана дочека је мати ... руку црвених, изједених од цеђа. Ћос. Б. 4. истрти, искварити; похабати (дугом употребом или временом). — Преко доње усне објесио се дуг изједен зуб. Гор. Под раоником зазвонило је тупо: преломљен мач аварски изеден земљом. Чипл. 5. фиг. а. нагристи, измучити. — Онда Жарка изједе срамота ... и јаросно удари на Турке. НП Вук. Ту је живело девојче што ми срце изеде. Јакш. Ђ. б. одузети, отети силом или преваром. — Село ми изједе ораћега вола у глобу. Љуб. в. убити, уништити. — Што нам нема од Коњица Јанка? Да л га није невјера изјела? НП Вук. r. у клетви. — Изјест ће те јад! Крањч. С. Изјели га виногради, који увијек обећавају, а никад не дају! Вил.