Одредница

ѝзе̄м

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 394

ѝзе̄м

изем, изедем

Лема

изем

Варијанте

изедем, ѝзеде̄м

Извор

том 2, стр. 394, редослед 27

  1. 1.

    ијек. ѝзије̄м) сврш. 1. докраја појести: ~ парче круха, хлеба

    ијек. — ијекавски
    — У сласт изједе комад поrаче.
    Ћоп.
  2. 2.

    једући пробушити, изгристи, прогристи.

    — Другому изјели плућа.
    Леск. Ј.
    Буве и комарци ... изедоше ме].
    Вес.
  3. 3.

    изгристи наједањем, разгристи, расточити.

    — Медаље је с временом изјела рђа.
    Пав.
    На вратима њихова стана дочека је мати ... руку црвених, изједених од цеђа.
    Ћос. Б.
  4. 4.

    истрти, искварити; похабати (дугом употребом или временом).

    — Преко доње усне објесио се дуг изједен зуб.
    Гор.
    Под раоником зазвонило је тупо: преломљен мач аварски изеден земљом.
    Чипл.
  5. 5.а.

    фиг. нагристи, измучити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Онда Жарка изједе срамота ... и јаросно удари на Турке.
    НП Вук
    Ту је живело девојче што ми срце изеде.
    Јакш. Ђ.
  6. 5.б.

    одузети, отети силом или преваром.

    — Село ми изједе ораћега вола у глобу.
    Љуб.
  7. 5.в.

    убити, уништити.

    — Што нам нема од Коњица Јанка? Да л га није невјера изјела?
    НП Вук
  8. 5.r.

    у клетви.

    — Изјест ће те јад!
    Крањч. С.
    Изјели га виногради, који увијек обећавају, а никад не дају!
    Вил.
    много батина (шамара) добити мнего батина (шамара); ~ опуту доживети неугодности; ~ (што) погледима похлепно гледати; ~ ватру претрпети велику муку; бити много изгрђен; ~ велико богатство потрошити, проћердати, спискати, страћити велико богатство; мука га изјела пропао је; нећеш ~ другог Божића нећеш доживети другог Божића; врага изио! враг те изио! пропао! (клетва); жив га срам изједе много се постидео.

Фразе

изјео вук магаре (маrарца) ником ништа; остало је ело некажњено; ~ кога грлећи страст(ве)но целивати; ~ (коме) јетру, џигерицу (век) измучити, намучити, досађивати до несношљивости;

Пододреднице

~ се

фиг. 1. истрошити се, сатрти се, измучити се, изнурити се. — Сам се од срама и једа изјео. Куш. 2. бити чим заклоњен, помрачити се (о Сунцу, Месецу). — Изјело се Сунце. Вук Рј

фиг. истрошити се, сатрти се, измучити се, изнурити се.бити чим заклоњен, помрачити се (о Сунцу, Месецу).
Изворни текст (OCR)
ѝзе̄м и ѝзеде̄м, ијек. ѝзије̄м) сврш. 1. докраја појести: ~ парче круха, хлеба. — У сласт изједе комад поrаче. Ћоп. 2. једући пробушити, изгристи, прогристи. — Другому изјели плућа. Леск. Ј. Буве и комарци ... изедоше ме]. Вес. 3. изгристи наједањем, разгристи, расточити. — Медаље је с временом изјела рђа. Пав. На вратима њихова стана дочека је мати ... руку црвених, изједених од цеђа. Ћос. Б. 4. истрти, искварити; похабати (дугом употребом или временом). — Преко доње усне објесио се дуг изједен зуб. Гор. Под раоником зазвонило је тупо: преломљен мач аварски изеден земљом. Чипл. 5. фиг. а. нагристи, измучити. — Онда Жарка изједе срамота ... и јаросно удари на Турке. НП Вук. Ту је живело девојче што ми срце изеде. Јакш. Ђ. б. одузети, отети силом или преваром. — Село ми изједе ораћега вола у глобу. Љуб. в. убити, уништити. — Што нам нема од Коњица Јанка? Да л га није невјера изјела? НП Вук. r. у клетви. — Изјест ће те јад! Крањч. С. Изјели га виногради, који увијек обећавају, а никад не дају! Вил.