ѝзлаз
излаз
Лема
излаз
Извор
том 2, стр. 395, редослед 18
- 1.
(ген. мн. и̏зла̄за̄) место где се може изаћи, проћи, пролаз, отвор.
— Она јегуља се узнемири и почне тражити излазе из слатке воде у којој је била.
Бригаде су се изгубиле, нису могле да нађу излаза из Грмеча.
- 2.а.
излажење, идење ван.
— Хтио бих ... видјети царев излаз из Успенске столне цркве. Крањч Стј.
- 2.б.
појава на позорници глумца у својој улози.
— Ако им глумцима први излаз на позорницу пође успешно за руком, обезбеђен је успех целе вечери.
- 3.
фиr. могућност решења (каквог проблема).
— Излаза су само два: или поклекнути или
— борити се.
Из тога скептицизма нашао је Кант излаз.
Тој кризи нитко жиЗ не зна излаза.
Фразе
~ сунца рађање, рођај сунца; имати ~ (обично војн.) имати одобрење за излажење ван круга касарне; не морати радити, бити ослобођен редовног посла; оде ло за излаз одело које се носи на улици (за разлику од оног које се носи у кући); ствар без изла за стеар тешка, за коју нема решења.
Изворни текст (OCR)
ѝзлаз м (ген. мн. и̏зла̄за̄) 1. место где се може изаћи, проћи, пролаз, отвор. — Она јегуља се узнемири и почне тражити излазе из слатке воде у којој је била. Петр. М. Бригаде су се изгубиле, нису могле да нађу излаза из Грмеча. Дед. В. 2. а. излажење, идење ван. — Хтио бих ... видјети царев излаз из Успенске столне цркве. Крањч Стј. б. појава на позорници глумца у својој улози. — Ако им глумцима први излаз на позорницу пође успешно за руком, обезбеђен је успех целе вечери. Поз. 1948. 3. фиr. могућност решења (каквог проблема). — Излаза су само два: или поклекнути или — борити се. Цар Е. Из тога скептицизма нашао је Кант излаз. Баз. Тој кризи нитко жиЗ не зна излаза. Крл.