изле́тати

излетати

излетати

том 2, стр. 397, редослед 15

—
ијек. излијѐтати несврш. и уч. према излетети.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

изле́тати, ѝзле̄ће̄м, ијек. излијѐтати несврш. и уч. према излетети.