ѝзлити
излити
Лема
излити
Извор
том 2, стр. 399, редослед 18
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
и̏злӣ имn. ѝзлӣј; трп. прид. излѝвен, -ѐна) сврш.
- 1.а.
нагињући или преврћући суд учинити да што истече из њега.
— На небо гледећ излије вино из кондира].
Изли ... неколико крављача воловима у дугачко, испуцано корито.
- 1.б.
лијући поквасити, полити.
— Насред дворишта изливеног плеснивом сапуњавицом дрежди рода на једној нози. Петр.
- 1.в.
(у што) лијући из чега улити.
— Ухватили су рачун колико Рајна ... свакога часа излије своје воде у море.
Милост своју у душе наше излиј!
- 2.а.
фиг . отворено и јасно исказати, изразити, искалити, очитовати своје осећаје, расположење према коме.
— Сва задоцнела, неизливена материнска љубав и накупљена жуч ... излила се на затечену дечицу.
- 2.б.
одбацити.
— У Ћипиковом дјелу има много чеrа што треба излити.
- 3.а.
зготовити, начинити ливењем (од метала, воска и сл.) дајући облик, одлити.
— Морат ћемо ... излити други кип.
Национална гарда посједовала је топове, изливене средствима грађана.
- 3.б.
фиг. дати у савршеном облику.
— Стихови нису прављени него изливени из респективног осећања.
Хусарски ментени и драгонерска гала ... све је то изгледало као изливено од воска.
Пододреднице
1. а. изаћи из корита, преко обала, прелити се, разлити се. — Руси не могу због Дунава, који се био излио рано, пријећи у Бугарску. Вук. б. пролити се у млазевима, пљуснути (о киши). — Час затим се изли на земљу силан пљусак. Цар Е. 2. изаћи у великом броју, хрпимице. — Стаде мз прозор, чекајући да се излије свијет. Десн
Изворни текст (OCR)
ѝзлити, и̏злије̄м (аор. 2. и 3. л. и̏злӣ; имn. ѝзлӣј; трп. прид. излѝвен, -ѐна) сврш. 1. а. нагињући или преврћући суд учинити да што истече из њега. — На небо гледећ излије вино из кондира]. М-И. Изли ... неколико крављача воловима у дугачко, испуцано корито. Мил. В. б. лијући поквасити, полити. — Насред дворишта изливеног плеснивом сапуњавицом дрежди рода на једној нози. Петр. В. в. (у што) лијући из чега улити. — Ухватили су рачун колико Рајна ... свакога часа излије своје воде у море. Нен. Љ. фиг. Милост своју у душе наше излиј! М-О. 2. фиг . а. отворено и јасно исказати, изразити, искалити, очитовати своје осећаје, расположење према коме. — Сва задоцнела, неизливена материнска љубав и накупљена жуч ... излила се на затечену дечицу. Моск. б. одбацити. — У Ћипиковом дјелу има много чеrа што треба излити. Зог. 3. а. зготовити, начинити ливењем (од метала, воска и сл.) дајући облик, одлити. — Морат ћемо ... излити други кип. Креш. Национална гарда посједовала је топове, изливене средствима грађана. Ђур. б. фиг. дати у савршеном облику. — Стихови нису прављени него изливени из респективног осећања. Панд. Хусарски ментени и драгонерска гала ... све је то изгледало као изливено од воска. Крл.