изма̀кнути
измакнути QA: medium
Лема
измакнути
Извор
том 2, стр. 403, редослед 9
- —
(аор. изма̀кнух и изма̀кох, и̏змакнӯ, изма̀че и и̂змаче; прил пр. изма̀кнӯв(ши) и изма̀ка̄в(ши); р. прид. изма̀кнуо и ѝзмакао, изма̀кла и ѝзмакла) = измаћи сврш. 1. а. ставити даље од неке тачке, помаћи, одмаћи.
— Амброзије ... тољагу мало измакне за леђа и приближи се крмку постранце.
Измакне ногом штапове на које се просјак био наслонио.
Једва измаче главу да не прими шамар.
б. извући кришом, украсти.
— На превару измаче карабин и отперја кроза шуму.
в. измамити.
— Обећа још веће вјеровање ... како би им могао измакнути писане признанице за стари дуг.
- 2.
а. умаћи, изгубити се кришом, побећи, ухватити маглу, загргпсти, нестати.
— Но измакла два Арапа црна.
Кад се је једном хтио приближити Алаги, овај се окрену од њега, назвав га каурином, и измаче.
Твој ми лик из памћења измаче.
б. отићи напред, удаљити се од каквога места.]
— Пожурио сам са селидбом да измакнем док је још добра пута било.
Журили смо се ... да измакнемо из града прије полицијског часа.
в. фиг. бити напред
— нији у културном погледу, ипредњачити.
— Људи што су учили школу некако сV измакли од нас у свему.
3. избећи, уклонити се.
— Каже тако само да измакне послу.
4. исклизнути, испасти.
— Узде нам измакоше из руке.
5. потећи.
— Измакло је из оног терена из кога су никле многобројне пошалице, подругачице и досетке. Глиг.
Фразе
измакла ми се прилика нисам искорзстио прилику; измакла ми се реч омакла ми се реч, рекао сам нешто што нисам жжселео; измакло ми се оку нисам опазио.
Пододреднице
1. а. преместити се, помаћи се на неку удаљеност од кога или чега, померити се, удаљити се. — Остави хлеб и сир на један пањ, па се измаче. Срем. Мјесец се измаче иза облака. Ков. А. б. умаћи, побећи. — И жена се клела ... да су га видјели ... а само, вели, чека згоде да се измакне. Мул. 2. испасти, исклизнути се (из непажње или неопрезности). — Он се некако уозбиљи и пази да му се што не измакне. Вес. Глоговача му се путем ... измакла из руке. Дук. 3. поклизнути се, склизнути се, омакнути се. — Турчину се ноге измакоше, притисне га Комнен-бајрактару. НП Вук. 4. а. понестати, потрошити се. — Још није ново унишло у амбар, а старо се измакло. Мул. б. изгубити се, ишчезнути. — Година 1941. измаче се у далеку, тамну прошлост. Лал
Изворни текст (OCR)
изма̀кнути, ѝзмакне̄м (аор. изма̀кнух и изма̀кох, и̏змакнӯ, изма̀че и и̂змаче; прил. пр. изма̀кнӯв(ши) и изма̀ка̄в(ши); р. прид. изма̀кнуо и ѝзмакао, изма̀кла и ѝзмакла) = измаћи сврш. 1. а. ставити даље од неке тачке, помаћи, одмаћи. — Амброзије ... тољагу мало измакне за леђа и приближи се крмку постранце. Бен. Измакне ногом штапове на које се просјак био наслонио. Кал. Једва измаче главу да не прими шамар. Чипл. б. извући кришом, украсти. — На превару измаче карабин и отперја кроза шуму. Ћоп. в. измамити. — Обећа још веће вјеровање ... како би им могао измакнути писане признанице за стари дуг. Ћоп. 2. а. умаћи, изгубити се кришом, побећи, ухватити маглу, загргпсти, нестати. — Но измакла два Арапа црна. НП Вук. Кад се је једном хтио приближити Алаги, овај се окрену од њега, назвав га каурином, и измаче. О-А. фиг. Твој ми лик из памћења измаче. Комб. б. отићи напред, удаљити се од каквога места.] — Пожурио сам са селидбом да измакнем док је још добра пута било. Коз. Ј. Журили смо се ... да измакнемо из града прије полицијског часа. Чол. в. фиг. бити напред- нији у културном погледу, ипредњачити. — Људи што су учили школу некако сV измакли од нас у свему. Ранк. 3. избећи, уклонити се. — Каже тако само да измакне послу. Бен. 4. исклизнути, испасти. — Узде нам измакоше из руке. Шен. 5. потећи. — Измакло је из оног терена из кога су никле многобројне пошалице, подругачице и досетке. Глиг.