Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

изма́мити

сврштом 2, стр. 404

изма́мити

измамити

Лема

измамити

Извор

том 2, стр. 404, редослед 7

  1. 1.

    постићи, добити што ласкањем, лукавошћу, преваром, лажју.

    — Успио је измамити и штогод пара.
    Глиш.
  2. 2.

    мамећи, позивајући изазвати ван, напоље, извабити; привући својом лепотом, занимљивошћу или корхсношћу.

    — Бијаuuе красна јесенска ноћ, која је цијело друштво измамила на тријем.
    Том.
  3. 3.

    изнудити, извући.

    — Измамио му је једва неколико безначајних речи.
    Бак.
    Реч.

Фразе

~ сузу из ока учинити да ко заплаче.
Изворни текст (OCR)
изма́мити, ѝзма̄мӣм сврш. 1. постићи, добити што ласкањем, лукавошћу, преваром, лажју. — Успио је измамити и штогод пара. Глиш. 2. мамећи, позивајући изазвати ван, напоље, извабити; привући својом лепотом, занимљивошћу или корхсношћу. — Бијаuuе красна јесенска ноћ, која је цијело друштво измамила на тријем. Том. 3. изнудити, извући. — Измамио му је једва неколико безначајних речи. Бак. Реч.