Одредница

и̏змена

жтом 2, стр. 405

и̏змена

измена, измјена

Стална адреса

Лема

измена

Варијанте

измјена, и̏змјена

Извор

том 2, стр. 405, редослед 10

  1. 1.

    промена добивање једног облика или стања место другог.

    — Човек се може морално развијати само са изменом околине која утиче на његов развитак.
    Марк. Св.
    Смрт је] ... само нужна измјепа материјалне форме.
    Крл.
  2. 2.а.

    смењивање, смена, замена једнога другим.

    — Главна измјена страже била је у подне.
    Неим.
    Почетници у шаху гријеше можда најчешће код измјене фигура. Шах
  3. 2.б.

    онај који смењује, замењује, смена, замена.

    — Можда свекрва не нашла себи измјене у размазаној невјестици.
    Павл.
    Јавно покаже свој гњев на кнеза Симу ... зашто им не посла измену на Равањ.
    Вук
  4. 3.

    мењање једне ствари у замену за другу, размена.

    — Поменута два појаса динарске земље ... упућени су на узајамну измену привредних и сточарских продуката.
    Цвиј.
  5. 4.

    преиначивање, преинака, прерада.

    — Рукопис »Живога леша« за дванаест година лежања на столу Толстојевом претрпео је прилично допуна, измена и преправака.
    Грол
    мисли, речи мали, кратки разговор; на измену радити, певати наизменце радити, певати. изме́нити, ѝзме̄нӣм, ијек. измијѐнити, сврш. 1. учинити друкчијим, променити, преиначити. — И њега је љубав изменила. Јакш. Ђ. Го ... што се пооткриле нове земље, што се живот измијенио из темељћа, све се то овога живота овдје није тицало ништа. Крл. 2. уклонити старо и покварено и поставити ново и исправно: ~ делове машине. 3. добити, дати што наместо чега другога. — Измењено је још неколико команди. Јак. 4. а. дати једно и примити у замену друго, заменити; погрешно или намерно узети туђу ствар уместо своје: ~ шешире. — Ратификациони инструменти биће измењени у Паризу. Пол. 1944. То се име не да, ко каква хаљина, по вољи измијенити. Павл. б. фиг. одговорити на какву радњу или какав поступак једнаком или сличном радњом или поступком: ~ погледе, ~ поклоне, ~ дарове.

Фразе

~ ратификација, ратификационих инструмената дипл. узајамно предавање важних дипломатских докумената; ~ твари физиол. сви хемијски процеси у организму који одржавају жживот; мала, кратка
~ мисли о чему изложити један другоме своје мишљење; ~ писма послати писма један другоме; ~ речи поразговорити

Пододреднице

~ се

1. постати друкчији. 2. доћи, ступити, стати наместо другога. — Измијенила сс три паса људи откад Иван проби границу. Љуб

постати друкчији.доћи, ступити, стати наместо другога.
Изворни текст (OCR)
и̏змена, ијек. и̏змјена, ж 1. промена; добивање једног облика или стања место другог. — Човек се може морално развијати само са изменом околине која утиче на његов развитак. Марк. Св. Смрт је] ... само нужна измјепа материјалне форме. Крл. 2. а. смењивање, смена, замена једнога другим. — Главна измјена страже била је у подне. Неим. Почетници у шаху гријеше можда најчешће код измјене фигура. Шах 2. б. онај који смењује, замењује, смена, замена. — Можда свекрва не нашла себи измјене у размазаној невјестици. Павл. Јавно покаже свој гњев на кнеза Симу ... зашто им не посла измену на Равањ. Вук. 3. мењање једне ствари у замену за другу, размена. — Поменута два појаса динарске земље ... упућени су на узајамну измену привредних и сточарских продуката. Цвиј. 4. преиначивање, преинака, прерада. — Рукопис »Живога леша« за дванаест година лежања на столу Толстојевом претрпео је прилично допуна, измена и преправака. Грол.