Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

измѐћа̄р

мтом 2, стр. 407

измѐћа̄р

измећар

Лема

измећар

Извор

том 2, стр. 407, редослед 16

  1. а.

    (вок. и̏змећа̄ру и -ре) тур. а. слуга, помоћник.

    вок. — вокативтур. — турски
    — Отишао ... Симеун по робу, кућу саму на млади и измећарима оставио.
    Сим.
  2. б.

    подлац, улизица.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Његови доушници ... не спавају, а најмање они аутономистички измећари са својим вођом на челу. Цар
  3. е.

    Е. Замишљао сам се У положају полтрона ... чанколиза, реакционарног измећара, бирократског трута. Уск.

Изворни текст (OCR)
измѐћа̄р, -а́ра м (вок. и̏змећа̄ру и -ре) тур. а. слуга, помоћник. — Отишао ... Симеун по робу, кућу саму на млади и измећарима оставио. Сим. б. пеј. подлац, улизица. — Његови доушници ... не спавају, а најмање они аутономистички измећари са својим вођом на челу. Цар Е. Замишљао сам се У положају полтрона ... чанколиза, реакционарног измећара, бирократског трута. Уск.