изми́ла̄ње

измилање

измилање

том 2, стр. 408, редослед 20

в.
гл. им. од измилати (се) изми́лати (се), ѝзмӣла̄м (се) несврш. в. помаљати (се). Вук Рј.
dialectal
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголпокр. — покрајинскив. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

изми́ла̄ње с гл. им. од измилати (се). изми́лати (се), ѝзмӣла̄м (се) несврш. покр. в. помаљати (се). Вук Рј.